Press "Enter" to skip to content

Предлог за измену и допуну Закона о заштити потрошача

casaУ оквиру интензивних нормативних активности, у сарадњи са Удружењем за комуналне делатности Привредне коморе Србије, Управни одбор Удружења водовода и канализације Србије покренуо је иницијативу за измену и допуну Закона о заштити потрошача, који обавезује предузећа водовода на месечно очитавање потрошње воде на водомерима, односно на издавање месечних рачуна који су засновани на месечном очитавању потрошње за сваког потрошача.

За ту сврху, на седници Одбора 17. јуна 2016, једногласно  је усвојен следећи текст иницијативе:

„ Удружење водовода и канализације Србије покреће иницијативу за измену и допуну Закона о заштити потрошача ( „Сл. гласник РС“ бр.62/2014) у делу који се односи на  Услуге од општег економског интереса (Спецификација рачуна),  и за ту сврху  прослеђује  на даљу надлежност Удружењу за комуналне делатности Привредне коморе Србије следећи

ПРЕДЛОГ

за измену и допуну Закона о заштити потрошача ( „Сл. гласник РС“ бр.62/2014)

Мења се и допуњује став 1 члана 91, тако да гласи:

„Трговац је дужан да рачуне за пружене услуге од општег економског интереса доставља без кашњења и у роковима који омогућавају да потрошач прати остварену потрошњу и задужење за период од највише месец дана, изузимајући рачуне који прате месечно задужење за потрошњу воде очитану на водомеру, на коју се примењују одлуке оснивача и појединачни акти комуналних предузећа у чијој је надлежности пружање услуга очитавања потрошње воде исказане на водомеру.“

Образложење

Примена Закона о заштити потрошача ( „Сл. гласник РС“ бр.62/2014), (у даљем тексту: Закон) и тумачење чл.91 став 1 Закона од стране инспекције, а у складу са овлашћењима надлежних инспектора прецизираних чл.156 Закона, довело је до ремећења процеса рада појединих предузећа водовода и канализације Србије.

Претходно поменуту одредбу Закона, наиме, тржишни инспектори тумаче тако да постоји обавеза комуналног предузећа које у својству Трговца у смислу Закона врши услуге очитавања потрошње воде преко водомера,  да ту услугу мора вршити једном месечно, тј. да се водомер мора очитати једном месечно, како би се пратила остварена потрошња воде и задужење исказано на рачуну на месечном нивоу.

Уз сво уважавање заштите потрошача и Закона о коме говоримо, напомињемо да су сва предузећа водовода и канализације одувек, а често у готово немогућим условима, радила на испуњењу циља који је изнад свих пословних циљева – да становништво ове земље редовно снабдевају квалитетном здравствено исправном водом за пиће. У том смислу, у заједничком интересу предузећа водовода и свих наших потрошача је обострано задовољство, како квалитетом производа и услуга које пружамо, тако и рачунима које испостваљамо за те производе и услуге.

Попут редовног плаћање рачуна за утрошену воду, које је предуслов за финансијску стабилност и континуирано обављање основних делатности, месечно очитавање потрошње воде на водомерима је велика жеља свих предузећа водовода. Ипак, на овом нивоу техничко-технолошког развоја и у оваквим условима пословања, успостављање месечног очитавања водомера као законске обавезе је контрапродуктивно са многих аспеката и могло би да доведе до великих пробелема у раду предузећа водовода.

  • За очитавање месечне потрошње воде исказане на водомеру не постоје технички услови (за разлику од мерача потрошње електричне енергије, водомери се налазе на теже доступним местима, а у зимским месецима су скоро недоступни и у тим периодима се у водомерна склоништа, као вид изолације, убацују стирипор, картон, текстил, слама и сл).
  • За очитавање месечне потрошње на водомерима не постоје кадровски услови (ниједно комунално предузеће нема толико радника да подмири потребе месечног очитавања, а због забране запошљавања у јавном сектору није у могућности да запосли нове раднике).
  • За очитавање месечне потршње воде на водомерима не постоје ни финансијске могућности (чак и ако би се укинула забрана запошљавања у јавном сектору, предузећа водовода нису у стању да поднесу трошак запошљавања већег броја нових радника, што би се могло поднети искључиво значајним повећањем цене наших производа и услуга).
  • Месечно очитавање потрошње воде на водомерима не постоји као обавеза ни у оквиру Европске уније, нити у другим земљама, које имају много дужу традицију законске заштите потрошача.

Примера ради, у документима Европске комисије најчешће се говори о „паметним бројилима“ (smart meters), која су за нашу праксу још недостижна, али обавеза месечног очитавања не постоји чак ни за такве мерне уређаје. У једном од докуемната (Guidance note on Directive 2012/27/EU on energy efficiency, amending Directives 2009/125/EC and 2010/30/EC, and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC, Articles 9-11: Metering; billing information; cost of access to metering and billing information), поред осталог, наведено је да се потрошачима који немају „смарт бројила“ реална потрошња мора очитати тромесечно или најмање једном у шест месеци.

Иначе, у разлитим земљама ЕУ, па чак и унутар појединих земаља, пракса је веома различита, али је најчешће квартално читање потрошње на водомерима. У Немачкој се, на пример, водомери очитавају једном годишње, па се тако очитана потрошња распоређује на рачуне за наредних 12 месеци. У Сиднеју се потрошачима пружа могућност месечног очитавања, али за то плаћају додатних 30,3 долара…

Web mail za članove