Какво је стање сектора снабдевања водом и каналисања насеља у Србији?
„Када један сектор спада у надлежност 11 министарстава, значи да се њиме нико не бави озбиљно“, рекао је Момчило Бикицки, генерални директор „Ехтинга“, компаније која се 28 година бави еколошким инжењерингом и консалтингом у хидротехници. „Тужно је што огроман део имовине наше државе чини управо имовина којом управљају предузећа водовода и канализације“.
Овим речима, изговореним на крају дискусије, закључена је недавна Конференција „Србија и европске интеграције – сектор вода“, којом је обележен 22. март, Дан вода. Какво је статусно и пословно стање сектора саопштио је том приликом Предраг Богдановић, председник Управног одбора Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство (УТВСИ), износећи резултате анализе рада и пословања предузећа водовода и канализације у претходној години. Извештај је резултат истоименог пројекта који УТВСИ реализује од 2015. и доставља Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Привредној комори Србије, Светској банци и Удружењу водовода подунавских земаља (IAWD).
До 2017. пројекат је финансијски подржан од стране Светске банке и IAWD-а. Од тада, УТВСИ нема финансијску подршку ни од кога и једва успева да настави реализацију овог драгоценог посла за чији опстанак као да нема заинтересованих. Ипак, захваљујући ентузијазму, подаци се прикупљају, анализе се раде и извештаји се шаљу на адресе оних који би требало да буду заинтересовани.
Шта показују извештаји о стању сектора у прошлој години?
Условно говорећи, просечно предузеће водовода и канализације одавно је у поодмаклом добу техничко-технолошке старости. Капацитети су му пренапрегнути и застарели, јер годинама пати од недостатка инвестиција за одржавање, а о неопходном проширењу капацитетa не може ни да размишља. Иако се број прикључака на мрежу повећава, број (све старијих) запослених стагнира, што постаје алармантно не само у односу на одржање квалитета услуге, него и за функционисање система.
Док земље у окружењу на хиљаду прикључака имају девет запослених (што је један од индикатора стања), код нас исти број прикључака „опслужују“ три радника. Укупан број запослених у предузећима водовода и канализације износи око 12 хиљада, стагнира од „забране запошљавања у јавном сектору“, а последњих година бележи тренд опадања. Исти тренд бележе и инвестиције за одржавање, са нарочито појачаним ритмом пада од 2017. године. Значајно умањене, инвестиције се реализују у малом броју градова и општина: подаци говоре да је више од половине средстава у прошлој години било усмерено само у пет комуналних предузећа. Производња и потрошња воде бележе благи пад, а 43 процента произведене воде остаје ненаплаћен.
Ово је само део података који се прикупљају и анализирају у оквиру овог пројекта. Обухваћено је 146 од укупно 184 предузећа водовода и канализације у нашој земљи. Осим њих, постоји још преко осам стотина малих сеоских водовода, о чијем раду се веома мало зна.