Press "Enter" to skip to content

Иницијатива за укидање Закона о флуорисању воде за пиће

Иницијатива за укидање Закона о флуорисању воде за пиће

На седници Управног одбора Удружења водовода и канализације Србије, 17. јуна 2016, поред осталог, покренута је иницијатива за стављање ван снаге Закона о флуорисању воде за пиће.

На претходно спроведеним консултацијама оцењено је да евентуалним изменама и допунама овог закона није могуће спречити његове негативне последице на рад и пословање предузећа водовода и канализације, које се могу одразити на привредни и друштвени напредак земље.

Иницијатива је покренута на предлог ЈП „Водовод и канализација“ Лозница, а након више експертских анализа, подржана је од стране Управног одбора и прослеђена на даље поступање Удружењу за комуналне делатности Привредне коморе Србије.

За ту сврху усвојен је следећи текст предлога:

„ Удружење водовода и канализације Србије покреће иницијативу за стављање ван снаге Закона о флуорисању воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.35/94, 38/94-испр, 25/96 и 101/2005-др.закон), Правилника о условима и начину флуорисања воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.6/97), као и других прописа донетих на основу ових аката.

Удружењу за комуналне делатности Привредне коморе Србије прослеђујемо на надлежност и даље поступање следећи

Предлог

Ставља се ван снаге Закон о флуорисању воде за пиће

(„Службени гласник РС“ бр.35/94, 38/94-испр, 25/96 и 101/2005-др.закон).

 

Даном престанка важења Закона из првог става Предлога, престаје да важи и Правилник о условима и начину флуорисања воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.6/97), као и подзаконски акти донети ради примене Закона о флуорисању воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.35/94, 38/94-испр, 25/96 и 101/2005-др.закон).

 

Образложење

Закон о флуорисању воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.35/94, 38/94-испр, 25/96 и 101/2005-др.закон) (у даљем тексту: Закон) усвојен је 1994. године као резултат кампање за смањење каријеса и унапређење стомалошког здравља становништва. Правилник о условима и начину флуорисања воде за пиће, који је у примени од 20. 02. 1997, поред осталог, таксативно набраја 52 предузећа водовода која су обавезна да флуоришу воду за пиће.

Од ступања на снагу, ове прописе су у кратким периодима спроводила ретка предузећа водовода, која су, убрзо након увођења, одустајала због многобројних техничко-технолошких тешкоћа. Тако се Закон током минулих деценија није ни примењивао, али није забележно да је неко предузеће због тога трпело санкције. Након више од две деценије од ступања Закона на снагу, надлежне инспекције су почеле да контролишу његову примену у појединим предузећима водовода, као и да изричу снакције због непримењивња Закона, доводећи предузећа водовода до непремостивих тешкоћа.

У том смислу, мотив за покретање ове иницијативе има своје здравствене и техничко-технолошке аспекте.

Здравствени аспекти

Имајући у виду да у минуле две деценије у нашој земљи нису рађене одговарајуће анализе евентуалног побољшања стоматолошког здравља популације, што је био главни разлог доношења предметног Закона, поставља се питање оправданости његове примене након толико година и санкционисања предузећа водовода због изостанка примене флуорисања воде за пиће. Ово тим пре, јер је широм света урађен значајан број научних студија и у многим државама јачају покрети који се противе флуоризацији воде за пиће.

Европско законодавство, као и општи или појединачни прописи Европске уније који се односе на квалитет воде за пиће, не познају обавезу флуоризације. На интернет сајту Европске комисије јавности су доступне многобројне анализе Научног одбора за здравље и еколошки ризик (European Commission / Directorate-General for Health&Consumers / Scientific Committe on Health and Environmental Risks SCHER), које се баве овом проблематиком. С тим у вези, као пример, презентујемо део једног извештаја (Critical review of any new evidence on the hazard profile, health effects, and human exposure to fluoride and the fluoridating agents of drinking water), у коме се, поред остлог, каже:

  1. Флуор није есенцијалан елемент за људски раст и развој.
  2. Флуор не служи за дезинфекцију воде, већ се искључиво користи за денталну заштиту.
  3. Његова примена или непримена не утиче на здрвствену исправност пијаће воде. Док се хлорисањем врши дезинфекција воде и уклањање микроорганизама, флуорисањем се само врши системско увођење флуора у организам.
  4. Системско флуорисање може имати негативне последице по здравље људи, при чему је ризична група одојчад млађа од шест месеци, која користе млечну формулу.
  5. Научне студије су доказале да већи ефекат за одбрану од каријеса има локално увођење флуора путем пасте за зубе од системског флуорисања пијаће воде.
  6. У 90 одсто зубних паста ниво флуорида је довољан за оптимални дневни унос флуора ради заштите од каријеса.
  7. Флурисање воде захтева значајна улагања локалних водовода за процесе флуорисања, као и за процесе испитивања и контроле концентрације флуорида.
  8. Процењује се да само око два посто Европљана користе флуорисану воду (становници Уједињеног краљевства, Републике Ирске, Шпаније и Србије).
  9. Земље Европе које не флуоришу воду су: Аустрија, Белгија, Чешка (која је флуорисала воду у два града, Табору и Прагу, а од 2007. пијаћа вода се не флуорише), Хрватска, Данска, Естонија, Финска (само једно насеље је флуорисало воду, али је престало 1992), Француска, Немачка (раније је пијаћа вода флуорисана у неким деловима ДРН, али је прекинуто уједињењем две Немачке), Грчка, Мађарска, Летонија, Холандија (прекинула), Норвешка, Шведска, Швајцарска…

 

Техничко-технолошки аспекти

Осим дискутабилних ефеката флуорида по људско здравље, у техничко-технолошком смислу увођење флуоризације воде за пиће је велика компликација и огроман трошак за осиромашена предузећа водовода, за чије спровођење нема здравственог, техничко-технолошког, финансијског, нити било ког другог оправдања.

Превенирање каријеса и побољшање стоматолошког здравља свакако се може постићи на друге начине, а у техничко-технолошком смислу обавеза флуоризације воде за предузећа водовода, поред осталог, значи да се морају обезбедити:

  • одговарајући кадровски потенцијали (за припрему и контролу раствора, као и за послове непосредног флуорисања, односно дефлуорисања), за шта је неопходно запошљавање већег броја стручних кадрова, а за то не постоје законски услови;
  • изградња и опремање технолошких јединица за припрему и дозирање хемикалија, за шта не постоје финансијски предуслови;
  • уређене прсторије за складиштење хемикалија, лабораторијска и опрема за контролу флуорида,
  • хемикалије за флуорисање и дефлуорисање (увозне),
  • препарати за пружање прве помоћи у случају тровања флуором и средства за личну заштиту на раду (капе, наочари, маске, рукавице, мантили, респиратори)…

Такође, увођење нове технологије захтева целокупну примену Закона о изградњи, којим ће јасно бити дефинисане процедуре израде пројектне документације и извођења радова. За то је, поред осталог, потребно израдити елаборат о заштити животне средине, пројекат идејног решења и главни извођачки пројекат, прибавити мишљење ревизије и сагласност противпожарне инспекције, грађевинску дозволу…

Немогуће је проценити у ком би року осиромашена предузећа водовода успела да испуне све ове предуслове за флуорисање воде за пиће, али је сасвим сигурно да то ни делимично не би успели да учине у року од 60 дана, на шта их обавезују санкције надлежних инспекцијских органа, који само – примењују закон! Примера ради, недавним Решењем Одсека за санитарни надзор Министарства здравља наложено је да ЈП „Водовод и канализација“ Лозница обезбеди уређаје и опрему и врши флуорисање воде за пиће у складу са законом у року од 60 дана од дана уручења решења!

Узимајући у обзир да евентуалним изменама и допунама није могуће спречити   негативне последице на рад и пословање предузећа водовода и канализације које се могу одразити на привредни и друштвени напредак земље, ставља се ван снаге Закон о флуорисању воде за пиће („Службени гласник РС“ бр.35/94, 38/94-испр, 25/96 и 101/2005-др.закон). “