Press "Enter" to skip to content

Крушевачко постројење за пречишћавање отпадних вода

  • Велики значај овог развојног корака једноставно је објашњен недавним насловом у дневном листу „Новости“: „Србија је добила паметну фабрику: отпадну воду претвара у кишницу, суши муљ и производи енерију“
Пробни рад се успешно приводи крају

Поред својих редовних послова, „Водовод“ Крушевац је крајем марта успео да постане произвођач и дистрибутер натријум-хипохлорита, односно регионално важан учесник борбе против ширења пандемије корона вируса. Истовремено, у овом предузећу успешно се приводи крају пробни рад најмодернијег постројења за прикупљање и пречишћавање отпадних вода.

Средином прошлог месеца постројење је обишла висока делегација, предвођена потпредседницом Владе Србије Зораном Михајловић, министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

– Ово је важан дан за Крушевац и Србију, овом инвестицијом Крушевац се сврстава у ред најмодернијих еколошки уређених градова Европе – нагласила је министарка. – Ово је најмодернија фабрика ове врсте, не само у Србији, већ и у овом делу Европе. Између осталог, овде ће се први пут радити соларно сушење муља, који као енергент може да одлази на даљу употребу у електрану. Постигли смо висок ниво заштите околине и енергетске ефикасности. Влада Србије, Град Крушевац и сви наши партнери заслужни су што Крушевац следеће године може да тражи статус „зеленог града“.

Постројење обухвата комплекс од преко 40 објеката на простору од пет хектара. Камен темељац за фабрику је постављен 2017, а радови су почели у априлу 2018. године. Томе је претходила изградња канализационе и колекторске мреже дуге 63 километра. Мрежа покрива градско и сеоско подручје. Прерада отпадних вода има капацитет 90 хиљада еквивалент становника, укључујући и привреду, са могућношћу проширења на 120 хиљада еквивалент становника.

Процесни део постројења обухвата објекте и опрему на три линије: линији воде, муља и биогаса. На првој линији вода се механички прерађује и потом пречишћава у базенима са активним угљем. Када достигне параметре кишнице одлази у Западну Мораву. Муљ се суши и у одговарајућим условима ослобађа биогас. Крајњи стадијум на линији муља је соларно сушење UV-лампама у посебном стакленом објекту. Како пишу „Новости“, процењује се да ће се од 7,5 хиљада тона влажног муља добијати око 2,5 хиљаде тона муља са својствима лигнита, подесним за даљу експлоатацију.

Целокупан пројекат вредан је скоро 24 милиона евра. На само постројење утрошено је 14,4, а на колекторску и канализациону мрежу – 9,4 милиона евра. Пројекат је финансиран кредитом Немачке развојне банке у сарадњи са Владом Републике Србије, при чему 95 одсто отплаћује Влада, пет процената „Водовод“ Крушевац, а рок отплате је 12 година.