Извор: Biznis.rs
https://biznis.rs/vesti/srbija/vreme-velikih-izazova-za-preduzeca-vodovoda-i-kanalizacije/
Предузећа водовода и канализације са великом стрепњом очекују нове ударе енергетске и пословне кризе. Због природе техничко-технолошког процеса велики су потрошачи струје и других енергената, на шта троше скоро половину буџета. Али, реално је рачунати на значајна поскупљења у области енергетике. Друга половина буџета је покривала трошкове рада и зарада, па је остајало таман толико да се покрију трошкови хитног и, у ретким случајевима, инвестиционог одржавања система. Али, минимална зарада је повећана, па по свој прилици неће бити довољно средстава за инвестиционо одржавање, па чак ни за све поправке дотрајале мреже.
Све што је потребно за рад предузећа водовода набављају на тржишту, по тржишним условима и ценама. Али, своје производе и услуге не могу да наплате по тржишним условима, јер су цене тих производа и услуга контролисане. У складу са веома дугом традицијом, те цене су инструмент очувања социјалног мира. Са тако контролисаним ценама ова предузећа се ближе граници пословног опстанка и могућности да одрже ниво квалитета производа и услуга. Реч је о квалитетној, здравствено исправној води за пиће и услугама канализације, односно о производу и услугама које су предуслов здравља људи и напретка свих области друштвеног живота.
Изазови постају проблеми који траже хитна решења
На свим скуповима посвећеним анализи стања сектора вода и пословног положаја предузећа водовода и канализације Удружење водовода и канализације Србије упозорава на озбиљност ситуације. Челници Удружења наглашавају да сектор више не стагнира већ назадује, да пати од недостатака инвестиција и технолошких унапређења, одговарајућих стручних кадрова, нерешеног тарифног система који, са ценом воде као социјалном категоријом, не омогућава ни пристојно одржавање система. Пати и од честих промена управљачких тимова са просечним трајањем мандата директора од само 2,7 година.
По речима Далибора Јокнића, секретара Удружења за комуналне делатности Привредне коморе Србије, основни проблем сектора вода и целог комуналног сектора је што није у фокусу министарстава, како у погледу прецизирања надлежности, тако и у домену оперативног функционисања.
„Сектор није perpetuum mobile, јер не постоји механизам који може бесконачно да ради сам по себи. Ако се хитно не унапреди, доживеће клиничку смрт“, рекао је Јокнић.
Формално-правно, рад предузећа водовода је у надлежности више министарстава, што је често велика баријера благовременом решавању проблема који захтевају хитна решења. Када сте одговорни за континуирану испоруку здравствено исправне воде за пиће и одвођење отпадних вода, застоји и проблеми по правилу захтевају хитна решења.
У својим оквирима предузећа водовода чине велике напоре да остваре уштеде где год је могуће, да реализују планове рационалније потрошње струје и енергената. Сваки уложени напор није ни стигао да се исплати, јер су ефекте поништиле нове цене струје и енергената. На жалост, ова предузећа одавно немају унутрашње резерве за одржање нормалног пословања са постојећим ценама својих производа и услуга. Једва се одржава ликвидност и стрепи се од нових удара енергетске кризе.
Инвестиционо и текуће одржавање у највећем броју случајева своди се на интервентно одржавање водоводне и канализационе мреже. Због присутне забране запошљавања предузећа се суочавају са недостатком витално важних стручњака за функционисање система, пре свега инжењера хидрограђевинске, електро и машинске струке. Од ових предузећа се очекује да шире мрежу, у складу са растућим потребама привреде и становништва у градовима. То ширење, поред осталог, захтева већи ангажман стручног кадра, а доноси и већу потрошњу енергената чије цене стално расту.
Удружење водовода и канализације је покретало тематске иницијативе, учествовало у јавним расправама о предлозима закона и других докумената који регулишу рад у сектору вода, углавном без жељених ефеката. Пре три године на адресе Председнице Владе и седам надлежних министарстава упућен је апел за хитно предузимање мера за унапређење пословног положаја предузећа водовода и канализације. Челници и сви чланови Удружења су сматрали да имају дужност и одговорност да обавесте надлежне институције да је ова област рада доведена на ивицу репродукционог опстанка.
Корекција цена као први корак
У сарадњи са Пословним удружењем комуналних предузећа Комдел, Удружење два пута годишње израђује преглед цена воде и канализације. Прошлог месеца на порталу Удружења објављен је преглед цена у 65 градова и општина. Просечна цена производње и дистрибуције воде за домаћинства, без ПДВ-а, у анкетираним градовима и општинама износи 82,7 динара за кубни метар, односно 0,083 динара за литар! Просечна цена одвођења и пречишћавања отпадних вода за домаћинства, такође без ПДВ-а, износи 40 динара по кубном метру.
У односу на претходни, фебруарски преглед, уз просечно номинално повећање за шест одсто, цена литра квалитетне, здравствено исправне воде за пиће „скочила“ је са 0,078 на 0,083 динара. Просечна цена одвођења и пречишћавања отпадних вода остала је иста, 40 динара по кубном метру.
Распон између тарифа воде за домаћинства и оних које важе за привреду је један према 1,8. Очекивано је да ће се постепено смањивати са циљем изједначавања. У области одвођења и пречишћавања отпадних вода тарифа за привреду је 1,7 пута већа од тарифе за домаћинства.
Сва анкетирана предузећа исказала су потребу за повећањем цена производње и дистрибуције воде за пиће, у просеку за 17 посто. Реч је о просеку, јер је дуги низ оних који послују са забрињавајуће ниским ценама. Ако би до таквог повећања дошло, месечни рачун за воду трочлане породице износио би око хиЉаду и по динара, што је свега 1,5 процената нето плате у Србији. То је далеко испод горње границе приступачности рачуна за воду од три одсто, која је сугерисана Методологијом за одређивање цена комуналних услуга, коју је објавила Стална конференција градова и општина СКГО.
За област одвођења и пречишћавања отпадних вода анкетирана предузећа су исказала потребу за знатно већим повећањем цена, у просеку за око 42 одсто. И овде је реч о просеку, и овде је дуг низ оних чије су цене и по 50 одсто ниже од наведеног просека.
Са оваквим ценама предузећа водовода и канализације немају могућности за нормалан рад и одржање квалитета својих услуга. Апели за одговорнију политику цена воде и канализације упућени су градовима и општинама, односно јединицама локалне самоуправе у чијој је то надлежности. Од њихових одлука зависи обезбеђење нормалних услова за рад и пружање квалитетних услуга у области од немерљиве важности за живот и здравље људи и напредак свих других области друштвеног живота.
Очекује се да ће се ефикаснија политика водити после доношења обавезујуће јединствене методологије за одређивање цена, чија је израда у току. До тада, предузећима водовода остаје да се суоче са растућом енергетском кризом, поскупљењем струје, енергената, репроматеријала, хемикалија, да некако одрже ликвидност и да се надају подршци својих локалних самоуправа у одобрењу захтева за повећање садашњих цена својих услуга.
Чланови удружења
Удружење водовода и канализације Србије је невладина непрофитна организација, која се финансира искључиво чланаринама предузећа-чланова. Окупља 38 српских водовода и посвећено је заступању њихових интереса, као и промоцији значаја безбедне, здравствено исправне воде за пиће и услуга канализације.
Статистички гледано, по величини градова и општина у којима раде, међу члановима Удружења равномерно су заступљена „велика“, „средња“ и „мала“ предузећа, што омогућава реално сагледавање проблема сектора. При том, у сваком јавном наступу наглашава се да не постоје „мали“ и „велики“ водоводи, јер је свако предузеће које људе снабдева водом за пиће за њих највеће и најзначајније, без обзира на величину општине у којој живе и раде.
Чланови Удружења су водоводи скоро свих великих градова у Србији на челу са Београдом, као највећим и најмногољуднијим. Али, међу члановима је и десет предузећа водовода који раде у општинама са мање од 20.000 становника. Чланови Удружења снабдевају водом за пиће и одводе отпадне воде у локалним заједницама које броје скоро 4,5 од укупно 6,7 милиона, што представља скоро 70 одсто становника Србије.
Обе делатности предузећа-чланова, производња и дистрибуција здравствено исправне воде за пиће, као и одвођење отпадних вода, основ су здравља људи, али и предуслов развоја и напретка свих других области друштвеног живота. Успешан рад ових предузећа обично се подразумева, а пажњу јавности, по правилу, привлаче у случајевима хаварија на дотрајалом техничко-технолошком систему и, наравно, чак и у најкраћим прекидима снабдевања водом. Огроман и сложен техничко-технолошки систем је оптерећен великим проблемима који захтевају озбиљна системска решења.