Press "Enter" to skip to content

“ФОРУМ ВОДА 2014” – “Поплаве у Србији, Мај 2014.” Water forum 2014 – Floods in Serbia

“ФОРУМ ВОДА 2014”

Научно-стручни скуп “Поплаве у Србији, мај 2014.”,

Скуп је организован у облику панела, којем су присуствовали експерти у различитим областима, као предавачи по позиву, представници министарстава, јавних предузећа у области вода, пројектанти, истраживачи, студенти, представници произвођача опреме и остали учесници Сајма вода. Укупно је било око 100 учесника, од којих је добар део њих остао до краја и узео учешћа у дискусији.

forum-voda-2014

Циљ организовања овог скупа се састојао у сагледавању узрока и последица катастрофалних поплава у Србији и региону, у мају 2014. године, да би се на основу те анализе дефинисале  основне смернице за унапређење  стања у овој области. У том циљу, на панелу су учествовалии и стручњаци  из иностранства, са  разноврсним искуствима у одбрани од поплава, који су дали значајан допринос успеху овог скупа.

Скуп је тематски био подељен у два дела: у  првом делу је дат приказ конкретне ситуације у Србији, у вези са поплавама, док су у другом делу  приказана искуства из земаља на вишем степену развоја, у којима су брига државе, расположива стредства, али и теорија и пракса, на високом нивоу, тако да се од њих  може доста научити.

У првом делу су приказани следећи радови :

  • Хидрометеоролошки аспекти поплава у мају 2014. на сливу реке Саве – доц. др. Јасна Плавшић, Грађевински факултет Универзитета у Београду, мр Дејан Владиковић, Републички хидрометеоролошки завод Србије
  • Катастрофалне поплаве у Србији, мај 2014. – Проф. др Слободан Петковић, УТВСИ, Проф. др Стеван Прохаска, др Марина Бабић-Младеновић, Институт за водопривреду “Јарослав Черни”
  • Нека искуства из картирања плавних зона и ризика од плављења – Проф. др Миодраг Јовановић, Грађевински факултет Универзитета у Београду
  • Процена штета и потреба у сектору водовода и канализације после поплава у Србији 2014, Мирослав Цвјетковић, МИСП- Србија

forum-voda-2014-second

У другом делу скупа су  приказани следећи радови :

  • Економска анализа директних штета, дугорочних губитака и квантификација економске ефикасности мера заштите од поплава у SAD, мр Ранко Пудар, дипл.инг, PMC, SAD
  • Интегрално и интерактивно управљање ризиком од плављења урбаних средина, Др Зоран Војиновић, UNESCO IHE
  • Бест Працтицес фор Мулти-Хазард Еарлy Wарнинг анд Реал Тиме Мониторинг, Мр Гуидо Бернарди, Бусинесс Девелопмент Манагер, CAE  Спа, Италиа
  • Информација о Препорукама за пројектовање и одржавање бунара у областима угроженим поплавама, Герард ван ден Берг, KWR

Катастрофалне поплаве у Србији, у мају 2014. године, проузроковане су интеракцијом природних и антропогених фактора. Основни природни узрок поплава су биле екстремне падавине, са до сада незабележеним пробабилистичким рангом.  За сада не постоји сагласност у оцени  повратног периода ових падавина, због чега су неопходна даља истраживања овог феномена, удруживањем свих националних стручних и научних капацитета у овој области.

Републички хидрометеоролошки завод Србије је користећи своју осматрачку мрежу ( која је скромна у поређењу са сличним у развијеним земљама), као и регионалну размену података и прогноза, благовремено најавио и обилне падавине и опасност од поплава. Комуникација тих упозорења и благовременост акција надлежних није била предмет дискусија и радова на Форуму, али и тај сегмент овог догађаја би требало пажљиво проучити да би извукле поуке за будућност и да би се повећала ефиксаност надлежних служби. Непримерено је, на пример,  да су се у медијима преносиле “умирујуће оцене и прогнозе” рибочувара на Сави, док је у исто време, РХМЗ Србије, једина референтна установа за израду и презентовање метеоролошких и хидролошких прогноза, издавање упозорења и најаву ванредних и опасних појава, издала упозорења највишег степена на велику количину падавина, као и на опасност од поплава и водостаје изнад граница ванредне одбране.

Антропогени чиниоци поплава у мају 2014. обухватају висе аспеката. Поред поменутог проблема комуникације између појединих субјеката одбране од поплава, посебно треба истаћи  непотпуну изграђеност система за одбрану од поплава на српским рекама, као и врло слабо одржавање појединих објеката (регулисаних речних корита И одбрамбених насипа). Бујичне поплаве и њихове последице су показале системске слабости, од недовољно инвестирања у антиерозионе радове и пошумљавање, урбанистичког (не)планирања и непоштовања коридора око градских водотока, па све до неодговарајућег одлагања отпада који доприноси смањењу пропусне моћи водотака и драстичном загађењу воде. Утисак је да место водне инфраструктуре и зелених површина у урбаном планирању треба значајно унапредити.

Посебно треба нагласити да се већина поплава десила на водотоцима са бујичним хидролошким режимом. Овакав режим немају само мале брдско –планинске бујице, већ већи водотоци (углавном са сливном површином до 1000 км2), у које спадају притоке Дунава, Саве, Велике, Јужне и Западне Мораве. Ови водотоци су у мају 2014. изазвали велике поплаве (Црница у Параћину, Јасеница у Смедеревској Паланци, Јадар у Осечини И др.) Чак је и Колубара, са површином слива преко 4000 км2, имала бујични поплавни талас. Основни проблем код водотока са бујичним хидролошким режимом произлази из динамике феномена (брзог надоласка великих вода), због чега није могућа стандардна организација редовне И ванредне одбране од поплава. Код ових водотока су неопходне превентивне мере одбране – изграђеност система за заштиту од поплава (регулисина речна корита И акумулације за контролу великих вода).

Поплаве које су се десиле у мају 2014. однеле су људске животе, нанеле велике штете и изазвале огромне губитке. Прве процене, направљене у организацији ЕУ у кратком периоду непосредно после самих поплава, кажу да су штете и губици преко 1,5 милијарди евра. Према незваничним информацијама то је касније кориговано на 2 милијарде евра. У поређењу са буџетом ЈВП Србијаводе, који се са 18 милиона евра  у 2006. години, смањио на 7,5 милиона у 2013., и који према плановима и програмима рада покрива око 20 до 30 %, потребних средстава, “Уштеде” у издвајањима за ову област, и прерасподела наменских средстава сакљупљених преко водног доприноса у буџет, имају свој удео у насталим штетама и губицима. Правовременом и смелом акцијом надвишења насипа  у Мачви на Дрини (Србијаводе заједно са локалном самоуправом), који чекају реконструкцију дефисану пројектном документацијом из седамдесетих година прошлог века, избегнуте су могуће жртве и велике штете. На реконструисаним насипима организован је стални мониторинг и није било значајнијих проблема. У овом тренутку није јасно шта би се десило са тим насипима да нису попустили насипи у Босни и Хрватској. Детаљне хидрауличке и хидролошке анализе свих аспеката поплава у смислу сагледавања укупних количина вода, утицаја разних сценарија (рушење насипа, благовермена реконструкција насипа, површински копови, рушење насипа на Сави код Обреновца итд.), неопходне су и требало би их што пре започети.

На скупу је приказана и једна група активности које су предвидјене ЕУ директивом о поплавама (2007/60/ЕЦ),  и Законом о водама РС (2010) –  израде прелиминарних процена ризика од поплава, планова управљања ризицима и општег плана и оперативних планова одбране од поплава, који садрже карте угрожености и ризика од поплава.  Ове активности су приказане на конкретном примеру градског подручја  Чачка. И поред многих тешкоћа које прате ову пионирску активност, значајно је да се то радии, али је неопходно  обезбеђење финасијске подршке, као и укључење   већег  броја консултантских фирми. За сада је ова активност  стављена у надлежност локалне самоуправе, а познато је да велика већина локалних заједница не располаже тим капацитетима.

Сектор водовода и каналисања претрпео је штете и губитке, који су процењени на око 15 милиона евра. У комуникацији са колегама које се професионално и истраживачки баве проценама утицаја поплава у Америци (види рад, Пудар…) и Европи и Азији (види рад, Војиновиц), износ је подцењен. Увидом у табеле са подацима за Обеновац, на који се односи скоро половина укупних штета, видело се да највећи део, тзв, нематеријалних штета није узет у обзир. Ни данас, шест месеци после поплава није успостављен континуитет свих услуга у поплављеном подручју.  Користећи искуства из Немачке и Холандије, која су систематизована у облику препорука за пројектовање бунара и управљање радом бунара у областима угроженим поплавама (види рад, Герард и др.),  јасно је да се обим индиректних штета и губитака и ризици по здравље људи могу значајно смањити, а  функционисање изворишта обезбедити и током поплава.

forum-voda

На крају, може се закључити да су поплаве у Србији, у мају 2014. године, показале све слабости система за заштиту од великих вода и институционалне организације одбране од поплава. Искуства из маја 2014. године би могла бити драгоцена, уколико би се на основу ових поука предузеле студиозне техничке и административне мере за унапређење свих сегмената система за заштиту од поплава.

Посебно треба нагласити улогу државних институција, кроз адекватно финансирање ових активности. Ипак,  при томе треба имати у виду да не постоји апсолутна заштита од поплава (то није успело ни најбогатијим државама на свету) и да је опште прихваћена синтагма “Живети са поплавама”. Смисао унапређења система и организације одбране од поплава се састоји у смањивању учесталости поплава и што већој редукцији штета које оне изазивају.

Проф. др. Марко Иветић

Проф. др. Слободан Петковиц