Predložene mere treba da doprinesu bitnom smanjenju količine plastičnog otpada u kanalizaciji, a time i boljem očuvanju kvaliteta životne sredine
Plastični proizvodi i preparati koji sadrže mikroplastiku (vlažne maramice, komadići vate, štapići za uši, filteri duvanskih proizvoda…) mogu da izazovu zagušenja i druge velike probleme u kanalizaciji, kvalitetu vode reka i životnoj sredini uopšte. Evropska unija zato čini napore da se bitno smanji njihovo prisustvo u kanalizaciji i mnogo očekuje od predložene direktive.
Predloženi akt je u skladu sa načelima predostrožnosti, prevencije, otklanjanja štete u životnoj sredini na njenom izvoru, kao i sa načelom „zagađivač plaća“. U skladu je i sa Okvirnom direktivom za vode koja vodu definiše kao „nasledstvo koje se mora zaštititi i odbraniti“ i zahteva da se vodni resursi i akvatički ekosistemi moraju zaštititi.
Ove mere, podržane od svih strukovnih organizacija u EU, u našoj zemlji treba usvojiti bez preispitivanja jer su elementarno logične, a na njih nas obavezuje status zemlje kandidata. Njihovu primenu treba obezbediti organizovano, sistematično i dosledno, uključivanjem svih bitnih aktera, institucija i multidisciplinarnog tima stručnjaka. Zajednička politika i strategija mogu da donesu očekivane pozitivne promene i vidljive pomake, izgradnju nedostajuće infrastrukture, bezbedno sanbdevanje vodom za piće i sanitaciju, kao i pouzdane i održive vodne usluge korisnicima.
U našoj zemlji se 60 odsto komunalnih otpadnih voda organizovano prikuplja i odvodi komunalnim kanalizacionim sistemima, od čega se manje od 10 procenata prečišćava pre ispuštanja u recipijente. Naši problemi, tim pre, treba da se rešavaju na samom mestu nastanka, na izvoru zagađenja. To se odnosi i na odlaganje otpada plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu.
Preko 90 posto sanitarno upotrebljene vode direktno dospeva u životnu sredinu, u vodotokove ili tlo, gde neposredno zagađuje podzemne vode. Tako, na žalost, komunalne otpadne vode predstavljaju veliki izvor zagađenja voda u Srbiji. Preko 80 odsto stanovništva snabdeva se vodom za piće iz komunalnih vodovodnih sistema čija su izvorišta pretežno podzemne vode (69 posto), dok ostali (31 procenat) sirovu površinsku vodu zahvataju iz akumulacija i vodotokova. Nepostojanje zona sanitarne zaštite izvorišta vode za piće i neregulisano ponašanje u ovim zonama dodatno opterećuju ugrožene vode i životnu sredinu. Kvalitet vode za piće iz komunalnih vodovodnih sistema je prihvatljiv i delimično prihvatljiv sa stanovišta fizičko- hemijske ispravnosti u 71 odsto slučajeva, a kada se radi o mikrobiološkoj ispravnosti – prihvatljiv je u 65 posto slučajeva. U Vojvodini je kvalitet vode za piće dramatično gori.
Više od dva i po miliona ljudi u našoj zemlji bi volelo da „ima“ kanalizaciju, da bi mogli da obrate pažnju gde će da bacaju vlažne maramice i štapiće za uši. A oni srećnici koji je „imaju“, svakako treba da je zaštite od svih rizika neodgovornog ponašanja.